МАСКЕ

Kазалиште Група, Загреб
(београдска премијера)

МАСKЕ

Аутор, редитељ и глумац: ДРАЖЕН ШИВАК

Асистент редитеља: Маја Посавец

Адаптација: Патрик Грегурец, Kарла Леко

Kостимографија: Петра Павичић

Креација дела маски: Миљенко Секулић

Музика: Жељко Вукмирица

Светло: Бартул Пејковић

Визуелни идентитет: Иван Станишић

Продуценти: Kазалиште Група у копродукцији с Дубровачким љетним играма и у сарадњи са Сценом Рибњак и Театром ЕXIТ

ПОСВЕТА КОЛЕГАМА И ГЛУМАЧКОЈ ВЕШТИНИ!

Након вишеструко награђиване монодраме „Мистеро Буфо“, рађене по делу италијанског нобеловца Дарија Фоа, у режији Ли Делонга, у којој је глумац Дражен Шивак мајсторски одиграо више од 30 ликова и која је изведена на прошлогодишљем БЕЛЕФ-у, ове године фестивал се отвара београдском премијером његове нове представе МАСКЕ. Ово позоришно мајсторство у виду глумачког суђења прича причу о позоришној маски. Од такозване неутралне маске, преко маске карактера традиције комедије дел арте до најмање маске – кловновског носа. Директно обраћајући се публици, преноси се низ занимљивих приступа који су иначе скривени од шире публике, а маска постаје симбол глумачке мисије на сцени. На примерима из класичне драмске књижевности (Држић, Молијер, Шекспир и др.) приказани су типови и ликови који и данас, кроз комичне или трагичне заплете, представљају извор инспирације. Како препознајемо маске кроз људе у свакодневном животу, наше савременике и каква је моћ маски на позоришној сцени. Аутор, редитељ и извођач је вишеструко награђивани глумац Дражен Шивак.

Овај омаж многим познатим и незнаним колегама глумцима постаје славље глумачке вештине, трансформације и моћи коју маска носи од праисторије до данас. Овакав приступ глумца враћа на сцену где се препознаје само посвећеност његовом раду, а то има уметник Дражен Шивак.

Представа „Маске“ је на 34. Марулићевим данима у Сплиту освојила две награде: Награду за драмтургију представе (Патрик Грегурец, Kарла Леко) и награду публике.

Представу карактерише успешно изведена драматургија која приказује драмску радњу кроз спој образовног и историјског материјала и драмских предложака. Истовремено, отвара нова питања о историји позоришта. На занимљив начин говори о различитим облицима глумачке употребе маски и драмског израза уопште. Представа публици приближава мноштво различитих периода позоришног израза и пружа врло специфичан и духовит пресек глумачке професије. (из ображложења награде)

ВИШЕ О ПРЕДСТАВИ:

Када помислимо на маску, прво што нам падне на памет је – скривање. Међутим, у глумачкој професији маска служи управо супротно – откривању. Извођење МАСКИ у извођачкој форми предавачког перформанса води кроз симболику, историју и вештине које су уско повезане са маском као елементом перформанса. Од првих цртежа у пећинама, преко древних вештица, старих Грка и комедије дел арте, до кловновског носа данас, маска је била константа која има значај, како за извођача који је носи, тако и за његову публику. У време када су људи цртали у полумраку пећина, маска се користила у лову. Древни чаробњаци су користили маске као део ритуалног наступа у духовне сврхе, у који су били укључени сви чланови племена. Стари Грци су имали огромне маске са модификованим отвором за уста који су функционисали као мегафон, да их чује огромна публика у амфитеатру. У комедији дел арте, најранијем облику професионалног позоришта који је доминирао у Италији од 16. до 18. века, маске су означавале стандардизоване типове ликова, и није било необично да глумац игра један лик, или маску, током целог свог живота. А кловн је нешто сасвим друго од онога што ми мислимо да јесте. Маска је коришћена и ван контекста организованог перформанса. У нашим покладним играма, код старих Грка за време Дионзијских свечаности и други друштвени ритуали који су зависили од временских услова, славе маску као свој органски део.

Ови годишњи периоди одишу највећом слободом заједнице, а маске које се користе на оваквим свечаностима су медиј који омогућава приступ оној страни људске природе која би се могла назвати исконском, животињском. Веза између животиње и маске није случајна. Прва забележена употреба маске на пећинском цртежу је управо маска козе. Чаробњаци су носили маске духова животиња које су желели да призову. Све маске и ликови комедије дел арте инспирисани су животињама, а одговорност је глумца да уравнотежи своју животињску и људску природу како би постигао што бољи утисак на публику. Захваљујући Дубровнику и Марину Држићу, традицију комедије дел арте делимо са суседном Италијом. Подела на људе „назбиљ“ и људе „нахвао“ у свету у потпуности одговара подели на лепе (беле) и ружне (грубе, ружне) машкаре у карневалу. Сукоб између људи „назбиљ“ и људи „нахвао“ је инсценирани ппкладни обрачун реда и нереда, космоса и хаоса. А Помет, легендарни лик из Држићевог драмског дела „Дундо Мароје“, својом прождрљивошћу и сналажљивошћу неодољиво подсећа на онај типични лик из комедије дел арте – Арлекина.

Као што су то давно радили наши преци, окупите се око ватре и погледајте како Дражен Шивак балансира своју животињску и људску природу, своје лице и тело – и лице и тело маски, кроз lecture performance у којој вас глумац води кроз свет преображаја, тачније – трансформације.

ИЗ МЕДИЈА:

„Једноставно, запањујућа игра глумца, маскама, телом, покретом, гестом. Невероватна моћ трансформације телом и гестом у маску о којој је реч – козу, кокошку, мачку, старца, дворјана или неку другу луду… Одлична дикција, покрет, хармонија гласа и тела, физичке трансформације лика употребе маске, као и потпуно јединствен осећај за време, драму, град и публику.“

Марина Зец-Миовић, kazaliste.hr

„Шивак је промишљен, сталожен, фокусиран, тачно лоциран, вешт у трансформацији. Оно што је у овој представи посебно освежавајуће је лакоћа и смиреност многих Шивакових трансформација, без лишавања духовитости, комичности, разиграности и простора за глумачку интерпретацију. И на крају, кловновска игра у којој Шивак бриљира: непосредан, дубок, промишљен, сталожен и детињасто комуникативан.“

Петра Јелача, dubrovnik.net

„…Шивак као глумац жуди за позориштем као местом радикалне фасцинације, магијом поверења у човеково обраћање човеку, као и колико је оно далеко од сваког цинизма. Тело… том дугом традицијом слушања бунтовничких гласова постаје ослобођено од комерцијалног, као и од елитистичког аспекта глумачке игре. Она је

демократска, отворена, пуна наслага историјски доказаних глумачких трикова. Шивак такође враћа глуму у матицу јаке гротеске и глумачке хиперболе, чиме је истовремено и ревитализује. Свакако представа коју можемо тумачити и као класичну лекцију о глуми под маском.“ … „Дражен Шивак као перформер је одувек припадао традицији уметничких аутсајдера, глумаца који су више пута раскинули са сигурним институционалним ангажманом и радије изабрали независност, тако да представа говори и о трајној непокорности особе који носи маску баш зато да би изговарала забрањену истину, а не да би се сакривала иза неког конформистичког паравана.“ … „Али представа је можда пре свега пажљиво компонована посвета Шиваковом колеги и пријатељу, глумцу Младену Вашарију.“

Наташа Говедић, Нови лист