ПЛУЋА

Данкан Мекмилан

ПЛУЋА

Никшићко позориште, Никшић
(београдска премијера)

Режија: Андреј Носов

Превод: Иван Вуковић

Сценографкиња: Весна Сушић

Костимографкиња: Марија Марковић

Дизајн светла: Немања Цалић

Асистенткиња костимографкиње: Смиљка Бабић

Играју: Маја Стојановић и Стеван Вуковић

„Млади пар разматра родитељство. Они су спремни да буду следећа генерација родитеља, бољих од наших, али их политичка анксиозност, ужасна временска прогноза и суровост данашњег света значајно плаше. Питања су – како имати децу у свету на који свакодневно кукамо и немоћни смо да га мењамо – да ли имамо права да заробимо нове генерације у старим проблемима и лицемерју света и поретка који живимо – или ће можда баш та наша деца спасити поларне медведе и обезбедити мир на свету?

Пред нама је представа која се не користи позоришним (спољним) средствима у оној мери у којој би смо очекивали. Трудили смо се да поштујемо планету, да гајимо и чувамо биљке и животиње, да чинимо ствари одрживим. Готово све што користимо је неко већ користио, ништа није ново. Морали смо да се сналазимо, да тражимо даље од очигледног и већ одређеног и да тај „редимејд“ приступ освојимо. Међутим, нисмо скроз успели да радимо без струје и без пуно различитог отпада и енергије коју свакодневно трошимо. Ипак, позориште не може баш далеко од света и заједнице у којој живимо. Трудили смо се да заронимо унутра, у наше односе и наше страхове и да проговоримо о нама. Баш сад, ту и овде и баш такви какви смо, без фолирања.

Видећете око педесет година живота, замишљаћете са нама колико је прашка за веш потрошено у тих двадесет хиљада дана и како преживимо баш свако разочарање. Ова представа за мене је велика радост и изузетна прилика да се запитамо како и зашто доносимо неке одлуке у нашим малим и пролазним животима. Наши ликови потроше око 400 хиљада сати на разматрање тема и дилема без великих резултата. Кажемо да смо добри људи, а велико је питање како ће о нама говорити за две или три стотине година. Важно је да се питамо, каже она. Он мисли да не би требало да сви имамо децу – и тако са битке за бебе, идемо у битку за родитеље.

Велико хвала екипи представе на радости стварања и борби за позориште које нас се тиче“, написао је редитељ представе Андреј Носов.

„Желео сам да публика има осећај као да прислушкује веома личан разговор између двоје обзирних, образованих људи средње класе који се боре да ураде праву ствар. Желео сам да напишем комад који је драмски активан, али у којем прича није условљена тајном или лажима. За мене је овај комад доношење одлука уживо. Нема тајни, све се излива из њих двоје, нецензурисано, импулсивно и сирово“, навео је Данкан Мекмилан приликом премијерног извођења драме у позоришту Studio Theatre у Вашингтону, 2011. године.