![](https://belef.rs/wp-content/uploads/2024/05/1701156130-vh-dollybell-2023-71-performances.jpg)
28 May СЈЕЋАШ ЛИ СЕ..? „СЈЕЋАШ ЛИ СЕ ДОЛИ БЕЛ“
Понедељак, 01. јул 2024. 19:30
Купи карту: Народно позориште у Београду
Народно позориште у Београду
![1701156130-vh-dollybell-2023-71-performances](https://belef.rs/wp-content/uploads/2024/05/1701156130-vh-dollybell-2023-71-performances.jpg)
СЈЕЋАШ ЛИ СЕ..?
„СЈЕЋАШ ЛИ СЕ ДОЛИ БЕЛ“
Плесно-позоришни комад инспирисан мотивима романа Абдулаха Сидрана „Сјећаш ли се Доли Бел?“
Народно позориште Сарајево
(београдска премијера)
Композитор: АЛЕКСАНДАР БАЛАНЕСКУ
Кореограф, редитељ и аутор драматуршког концепта: СТАША ЗУРОВАЦ
Костимографкиња: Бјанка Аџић Урсулов
Сценограф: Јосип Ловреновић
Дизајн светла: Моамер Шаковић, Сташа Зуровац
Асистенти кореографа: Рафаел Авникјан, Миа Јахић
Асистенткиња костимографкиње: Мирзада Кобилић
Балет-мајстор: Миа Јахић
Дизајн плаката: Невен Миличевић
Фотографија: Велија Хасанбеговић
Инспицијент: Борис Јеличанин
ИГРАЈУ:
Мајстор церемоније: СЕЛМА ЕФЕНДИЋ
Сабахудин-Дино Зољ: МАСАФУМИ ОКУЗОНО / БОРИС ВИДАКОВИЋ
Доли Бел: ТАМАРА ЉУБИЧИЋ / НАТАША ГАПОНКО
Емин Шинтор: ИВАН САЛОНСКИ / ДЕНИС ЖУЧЕНКО
Мајка: АЛБИНА ХУСКИЋ / ЕКАТЕРИНА ВЕРЕШЧАГИНА
Отац: МИХАИЛ МАТЕЕСКУ / ЕВГЕНИ ГАПОНКО
Керим Жољ: БОРИС ВИДАКОВИЋ / МАСАФУМИ ОКУЗОНО
Мидхо Жољ: БУЛАТ ГАРЕЕВ
Тетак: АДМИР КАЛКАН
Тетка: АМИНА СУЛЕЈМАНАГИЋ
Мајка Емина Шинтора: САБИНА СОКОЛОВИЋ
Високо друштво из филма „Европа ноћу“: ЛЕЈЛА БАЈРАМОВИЋ / ЈОВАНА МИЛОСАВЉЕВИЋ ЛОВРЕНОВИЋ, НАЏА ПУШИЛО, СЕЛМА ШТРБО, ТИЛ ЦМАНЧАНИН, ГОРАН СТАНИШКОВСКИ, ДЕНИС ЖУЧЕНКО
Девојке са улице: ЗУЛЕЈХА КЕЧО КАПИЏИЋ, ДОРА КОС, ДАРИКА ДУНГАНОВА, ТОКО ТАТЕКАВА
Музика је снимљена у студију „Модра ријека“ у Сарајеву
Инжињер тона: Ерик Бајрамовић
Асистент инжињера тона: Дино Сукало
Микс и мастеринг: Ерик Бајрамовић
МУЗИЧАРИ:
Виолина и глас: Александар Баланеску
Гитара и глас: Ада Милеа
Хармоника: Азмир Халилиовић
Саз и глас: Јусуф Бркић
Трајање: 55 минута
О ПРЕДСТАВИ
Доли Бел је митска икона Сарајева
„Доли Бел“ је митска прича која је постала део идентитета Сарајева, наше културе и живота у граду. Оно што је осамдесетих година прошлог века представљао филм редитеља Емира Кустурице и сценаристе, песника Абдулаха Сидрана, сада је пред вама у новом облику, плесу, балету који је поставио Сташа Зуровац. Желимо да на нашем репертоару имамо праизведбе, нове и оригиналне балете који ће резонирати са савременим Сарајевом. Док у позоришту настављамо да чувамо приче попут Доли Бел, исконски дух Сарајева ће тражити нове уметничке форме са уметницима Народног позоришта и за ново време. Сигуран сам да ће свако од нас у овој представи видети зашто прошлост може да нам објасни садашњост. Филмска и литерарна икона од вечерас је и нова Доли Бел за Сарајево, којег волимо љубити у прошлости, чувати у садашњости и неговати за будућност.
Дино Мустафић, директор Народног позоришта Сарајево
РЕЧ КОРЕОГРАФА
„Воља је велика снага, али се увек окреће против нас. Зато одбаците вољу: нека вас води само машта“.
И кад се заљубљујем, записао је у Дневник, „то само значи да се селим у оног човека, оно биће које њу воли.“
Абдулах Сидран – “Сјећаш ли се Доли Бел?”
„Сидранов текст ме је пре свега заинтересовао као наслов који је снажно уписан у колективно сећање. Кореографија у симбиози са плесом, а још удружена са литерарним предлошком, задатак је који имплицира потрагу да се пронађе адекватан језик којим би се том фантастичном делу одала почаст, али и једна нова врста уметничког ускрснућа које кроз својеврсни сублимат понуђене уметничке стварности, подстиче памћење, а такође настоји понудити нову вредност и оном гледаоцу који не познаје дело и нуди му једнаку могућност да га доживи и разуме. Кореографија није само обликовање плесних покрета уз музику, већ много више од тога када се ствара позоришна представа. Она је и музика и тело, и костим и сценографија, и светло и драматургија, готово све што је чини, јер се ради о невербалном свету стварања. Сидранов свет је невероватно богат, пре свега као књижевни језик пун поезије човека, локалитета и времена, са друге стране, веома је богат ликовношћу амбијента, а још и више саосећањем са емоцијом обичног човека којег је задесио свет те приче“.