11 Jun ТВОЈЕ И МОЈЕ
Понедељак, 24. јун 2024. 20:00
Купи карту: buha.tickets.rs
Театар Вук / Сцена „Александар Поповић“
Ауторски пројекат Бориса Лијешевића
ТВОЈЕ И МОЈЕ
Позориште „Бошко Буха“
(премијера)
Рeжиja: БОРИС ЛИЈЕШЕВИЋ
Драматуршкиња: Милена Деполо
Сценограф: Александар Ивановић
Костимографкиња: Марина Сремац
Музика: ЛП дуо
Дизајнер светла: Срђан Цветковић
Организаторка: Јована Бундало
Асистенткиња редитеља: Исидора Куленовић
Ауторка плаката: Марија Јевтић
ЛИЦА:
Борка Томовић
Боба Латиновић
Милош Влалукин
Катарина Гојковић
Лена Богдановић
Јелена Тркуља
Стефан Бундало
Александра Симић
Бојана Ординачев
Теодора Ристовски
Тијана Чуровић
Инспицијент: Жељко Јаћић
Суфлер: Марко Ранчић
О ПРЕДСТАВИ
Као ансамбл који се превасходно обраћа дечјој публици, глумци Позоришта “Бошко Буха” радо су прихватили изазов који је пред њих поставио редитељ Борис Лијешевић: да се врате у сопствено детињство. Грађа за нову представу Вечерње сцене, “Твоје и моје”, су прва сећања из детињства глумаца који играју, али и учествују у стварању ове представе: Катарине Гојковић, Александре Симић, Бобе Латиновић, Борке Томовић, Бојане Ординачев, Тијане Чуровић, Јелене Тркуље, Теодоре Ристовски, Лене Богдановић, Милоша Влалукина и Стефана Бундала.
Током рада на овој представи, отварају се разна питања и размишљања на тему детињства. Питамо се да ли је дете заиста отац човека и колико су ти први снажни доживљаи света утицали да постанемо оно што јесмо. Препознајемо сопствена сећања у доживљајима својих колега, своју баку у баки свог колеге или колегинице, своју прву симпатију у нечијој причи о првом заљубљивању. Сећамо се себе док смо посматрали свет отворених очију и док смо живели у садашњем тренутку, пре него што су у наше животе ушли ауторитети, школа, правила и ограничења. Отварамо широм врата и позивамо публику да нам се придружи у овом нежном путовању по сопственој души. По мојој и твојој души.
“Кренимо заједно на ово путовање по унутрашњим просторима. Срешћемо многе људе које дуго нисмо видели. А на крају путовања чека нас једно дете које смо заборавили.” – Борис Лијешевић