Среда, 5. август

Конак кнегиње Љубице, 20.30 часова

Концерт Миодрага Јовановића и Даринке Пауновић

 

Јоханес Брамс
Vier ernste Gesänge (Четири озбиљне песме)

  1. (Prediger Salomo, Kap. 3, 18–22)
  2. (Prediger Salomo, Kap. 4)
  3. (Jesus Sirach, Kap. 41)
  4. (S. Pauli an die Corinther I., Kap. 13)

Фредерик Шопен
Валцер а-мол

 

Модест Мусоргски
Песни и пляски смерти (Песме и игре смрти)

  1. Колыбельная (Успаванка)
  2. Серенада (Серенада)
  3. Трепак (Трепак)
  4. Полководец (Војсковођа)

Стеван Мокрањац

Дунавка бр. 1
Дунавка бр. 2

 

Морис Равел
Don Quichotte à Dulcinée (Дон Кихот Дулсинеји)

  1. Chanson Romanesque
  2. Chanson Épique
  3. Chanson à boire

Миодраг Д. Јовановић, бас-баритон
Даринка Пауновић, клавир

 

Рођен је у Београду, у породици професионалних музичара.

У Београду је завршио основну школу, Пету београдску гимназију, Средњу музичку школу „Станковић“, као и Факултет музичке уметности, Одсек за гудачке инструменте – виолину. На Београдском универзитету студирао је и физику и филозофију.

До одласка у иностранство радио је као професор виолине и камерне музике у Средњој музичкој школи „Др Војислав Вучковић“ у Београду. По пресељењу у Италију, наступао је као професионални виолиниста у различитим камерним, оперским и симфонијским оркестрима на северу Италије, у Милану, Пјаћенци и другим градовима.

Соло певање студирао је на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. Бисерке Цвејић, као и на Државном конзерваторијуму „Ђузепе Верди“ у Милану, у класи проф. Ђоване Канети. Усавршавао се приватно код истакнутих вокалних педагога, међу којима су Нино Карта, Енрико Фисоре и Сара Сфорни-Корти, у Милану и Пјаћенци.

Магистрирао је на Одсеку за соло певање Факултета музичке уметности у Београду, у класи проф. Радмиле Бакочевић.

На сцени Опере Народног позоришта у Београду редовно наступа од 1988. године. У периоду од 1993. до 2016. године био је стални гост Опере Српског народног позоришта у Новом Саду. Од 1999. до 2016. године учествовао је у осам продукција Опере и театра „Мадленианум“ у Београду. Поред Београда и Новог Сада, наступао је и у Нишу, Врању, Пироту, Параћину, Неготину, Аранђеловцу и другим градовима Србије.

Током досадашње каријере остварио је више од четрдесет улога на сценама у Србији и иностранству (САД, Руска Федерација, Италија, Немачка, Аустрија, Словенија, Хрватска, Северна Македонија, Румунија, Бугарска, Кореја, Грчка и др.), претежно у главном баритонском и бас-баритонском фаху.

Учествовао је и у бројним првим извођењима оперских дела на нашим сценама, међу којима су: „Адријана Лекуврер“ Франческа Чилее, „Пепељуга“ и „Сињор Брускино“ Ђоакина Росинија, „Вештице из Салема“ Роберта Ворда, „Катарина Измајлова“ Дмитрија Шостаковича и друга дела.

Наступао је на фестивалима као што су БЕМУС, Нишке музичке свечаности, „Мермер и звуци“ у Аранђеловцу и „Мокрањчеви дани“ у Неготину. Као концертни уметник изводио је оперске арије, соло песме и вокално-инструментална дела, уз клавирску и оркестарску пратњу. Снимао је и за Радио-телевизију Србије.

Од априла 2005. до новембра 2006. године обављао је функцију директора Опере Народног позоришта у Београду. Током свог мандата, можда по први пут у историји Опере Народног позоришта, израдио је прецизан репертоарски план за читаву сезону 2005/2006. Иако план није у потпуности реализован, пре свега из финансијских разлога, Опера је током те сезоне извела шеснаест различитих наслова, укључујући четири премијере — од којих је једна била светска премијера опере „Ружичаста ватра“ Џона Гибсона — и две премијерне обнове.

Током те сезоне није отказана ниједна представа, нити је иједан најављени наслов био замењен другим. Просечна посећеност оперских представа премашивала је 85%.

По први пут у историји Опере Народног позоришта остварена је и копродукциона сарадња са позориштем из иностранства — позориштем „Перголези“ из Језија код Анконе и Фондацијом „Перголези–Спонтини“. Уговорена су и прва гостовања Опере Народног позоришта у Италији после више од четрдесет година паузе, са представама „Салома“ Рихарда Штрауса и „Јевгеније Оњегин“, планираним за 2008. и 2009. годину. Део ансамбла наступио је са опером „Ружичаста ватра“ на фестивалу у Бруклину (Њујорк, САД) у јесен 2006. године.

 

За свој уметнички рад Миодраг Д. Јовановић добитник је бројних признања и награда:

  • Награде Факултета музичке уметности за најперспективнијег младог оперског певача из Фонда „Даница Мастиловић“;
  • Награде на Међународном конкурсу „Пучини и његово време“ („Puccini e il suo tempo“) у Милану 1993. године;
  • Финалиста је Међународног конкурса „Флавијано Лабо“ („Flaviano Labò“) у Пјаћенци исте године;
  • Године 2006. добио је награду Народног позоришта за посебан допринос раду и организацији Опере Народног позоришта током обављања функције директора;
  • Године 2007. добио је бијеналну награду Опере и театра „Мадленианум“ за врхунску уметничку креацију у опери „Хофманове приче“ Жака Офенбаха, за тумачење ликова Линдорфа, Копелијуса, Миракла и Дапертута;
  • Исте године добио је годишњу награду Народног позоришта за улогу Тонија у опери „Пајаци“ Руђера Леонкавала;
  • Године 2009. добио је годишњу награду Народног позоришта за улогу Дон Карла у опери „Моћ судбине“ Ђузепеа Вердија;
  • Године 2014. добио је годишњу награду Народног позоришта за насловну улогу у Вагнеровој опери „Холанђанин луталица“;
  • Године 2017. добио је награду „Златни беочуг“ Културно-просветне заједнице Србије;
  • Године 2019. добио је годишњу награду Народног позоришта за улогу Миткета у опери „Коштана“ Петра Коњовића;
  • Године 2024. додељен му је „Печат“ Народног позоришта у Београду за свеукупни уметнички и други допринос овој институцији.

horizontalni baner logotipi